ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

Средњошколско образовање у општини Нови Бечеј има дугу  и богату традицију, шестог септембра 1908. године са једним мушким и једним женским разредом у згради велепоседника Дунђерског почела је да ради Грађанска школа, која представља нижу средњу школу. 

Године 1920. у Новом Бечеју је почела са радом Руска женска гимназија са интернатом, што је наставак школовања са Харковског универзитета, који је основан 1912. године, одакле је исељен 1919. године и са свим ученицима и професорима прешао у Нови Бечеј. Школа је имала 200 до 300 ученица. Руска женска гимназија радила је у згради данашње Средње школе.  Године 1931. појавом велике економске кризе Руска гимназија пресељена је у Белу Цркву.

У Новом Бечеју је 1924. године основана приватна Гимназија, која је имала сва права као и све државне гимназије, а ученици ове школе имали су сва права као и ученици државне Гимназије, осим што су плаћали школарину. Према извештају за школску 1929/30. годину  Гимназија је имала пет одељења од четвртог до осмог разреда са 128 ученика и 10 професора.

Школске 1961/62. године отворена су два истурена одељења Економске школе из Зрењанина, да би Народни одбор општине Нови Бечеј 9. јуна 1962. године донео решење о оснивању Гимназије у Новом Бечеју, а школске 1962/63. године уписана је прва генерација која започиње образовање по наставном плану и програму за Гимназију. Сваки разред Гимназије био је верификован од надлежних органа  Аутономне Покрајине Војводине, а школске 1965/66. године верификована је Гимназија у целини са природно-математичким и друштвено-језичким смером.

Школске 1966/67. године отварају се истурена одељења школе за КВ раднике  из Зрењанина, да би 1968. године била верификована школа за КВ раднике металске струке у Новом Бечеју.

После обимних припрема, 1973. године долази до спајања Гимназије и Школе за КВ раднике  и формира се  Школа за средње образовање ”Иво Лола Рибар” у Новом Бечеју.

Од 1975/76. године почиње заједничко средње васпитање и образовање, а школске 1977/78. године формира се Школски центар ”Иво Лола Рибар” са две основне организације:  ЗСВО и Позивно-усмерено образовање у грађевинској, текстилној и металској струци.

У октобру 1980. године започиње реконструкција и адаптација зграде, која је завршена 1982. године, при чему школа добија садашњи изглед, прикључак на водовод и канализацију, санитарни чвор и централно грејање чиме су створени знатно повољнији услови за  васпитно-образовни рад.

Од 1. јануара 1984. године формирана је Средња школа ”Иво Лола Рибар” Нови Бечеј у којој се образују кадрови машинске, текстилне и природно-математичке струке, а Одлуком Владе Републике Србије (Службени гласник Републике Србије број 5/91) о мрежи средњих школа у Републици Србији утврђено је да у Новом Бечеју ради стручна школа за машинство и обраду метала и текстилство, од школске 2003/2004. године за подручје рада администрација, право и економија, а Одлуком Владе (Службени гласник број 7/93)  Школа добија назив Техничка школа ”Иво Лола Рибар” Нови Бечеј.

Од школске 1993/94. године у школи почињу да раде истурена одељења Гимназије из Бечеја, општи тип. Простор, опрему, наставна средства  и све кадрове за рад истурених одељења обезбеђује Техничка школа ”Иво Лола Рибар” Нови Бечеј. 

Од школске 2003/04. године у школи се образују кадрови економске струке.   

Школа је у току 2003/04. школске године испунила услове за формирање мешовите школе за гимназијско образовање и све горе наведене образовне профиле у стручној школи. 

Од 1. септембра 2004. године школа носи назив: Средња школа у Новом Бечеју.

Школа је одиграла значајну улогу у целокупном развоју просвете, културе и привреде у овој општини. Из њених ђачких клупа изашли су истакнути научни радници, привредници, политичари, новинари, војна лица и доктори наука. 

 ШКОЛА ДАНАС

Условљена друштвеним променама школа данас кроз спровођење перманентних реформи тежи да постане комплексна васпитно-образовна институција са савременом наставом, која ће се оставривати  уз бројне улоге наставника уз примену разноврсних наставних средстава. 

Васпитно – образовни рад остварује уз стално праћење потреба ученика са акцентом на поштовању индивидуалности, могућности и пружању подршке у развоју и овладавању техникама и вештини учења. У примени савремених наставних система, настава се организује у складу са принципима који подстичу и воде ученика до самосталног стицања знања. Поред редовне наставе организује се и додатна, допунска, припремна,  изборна и бројне слободне активности, којима се омогућава развитак функционалног знања. 

Важна улога школе исказује се и у сарадњи са родитељима ученика, као и  преузимању активног учешћа у културном, политичком и друштвеном животу.