Интеркултуралне радионице

Пројекат „Мултипликација- живети толерантно “ је дугорочни , мрежни и едукативни пројекат који се спроводи на територији Војводине уз подршку и сарадњу са Pestalozzi фондацијом из Швајцарске и Добротворног друштва „Панонија“ , партнера и координатора пројекта. У пројекат су партнерски и активно укључене организације из осам градова Војводине и то локалнe невладине организације које су носиоци пројекта на локалном нивоу и средње школе које су партнери и програмски сарадници. Група „ Paad“ је носилац пројекта на локалном нивоу код нас, a Средња школа је партнер и програмски сарадник. Од пре три године прикључила нам се и Основна школа ,,Милоје Чиплић“. Главни циљ пројекта је учење толеранције и прихватање заједничког живота, кроз програме образовања. Пројекат је намењен средњошколцима и старијим основцима који кроз интеркултуралне радионице , планирањем и реализацијом локалних акција, кроз дискусије и слично , уче нова знања и вештине и тиме се припремају да постану одговорни и активни носиоци друштва.
Од фебруара 2006. године у нашој школи се одржавају радионице интеркултуралности где се млади различитих националних и верских опредељења међусобно упознају кроз садржаје који се баве личним идентитетом, појмом културе и њеним чиниоцима, упознавањем различитих култура, настанком и сузбијањем предрасуда и стереотипа, ненасилном комуникацијом и толеранцијом. Млади који прођу кроз радионице имају прилику да стечено знање примене кроз различите акције које сами осмишљавају. Такође им се пружа прилика да бораве у дечијем селу у Трогену у Швајцарској и да тамо живе и раде са вршњацима из целе Европе и да на делу провере идеје мултикултуталности, ненасиља и толеранције.
И ове школске године, у периоду од 26. фебруара до 12. марта, двадесет ученика из средње и основне школе у пратњи три супервизора су боравила у Трогену. Следеће фотографије су из тог периода.

interkulturalne radionice 1interkulturalne radionice 2interkulturalne radionice 3interkulturalne radionice 4interkulturalne radionice 5Аутор текста: професор Богданка Ћурчић Танди