Од многобројних ученика средњих школа у Србији, ја сам била једна од изабраних да 3 месеца свога живота проведем у иностранству. Моја прва жеља је била Италија, земља у коју бих увек радо отишла.
Септембар, октобар и новембар провела сам тамо у породици коју сам тада први пут и упознала. Она се састојала од родитеља и две године млађег брата. Тамо сам похађала и четврту годину гимназије и са сигурношћу могу рећи да се њихов начин школовања много разликује од нашег. Свака субота је била радна, градиво обимније, а професори строжији… У почетку ми је недостајала рутина коју сам оставила у Србији. Међутим,оно што ми је много помогло, јесу дивни људи без предрасуда и увек спремни да помогну, па чак и неком не толико познатом лицу,што сам тог тренутка била ја. Пружање могућности да се научи неки нови језик је такође непроцењиво, поготово када постоји још и жеља да се тај језик стварно и научи. Сваком ко је спреман на изазове,нова искуства и промене, препоручила бих да ураде исто, јер сада могу рећи да сам за та три месеца стекла пријатеље за цео живот и другу породицу далеко од Србије, која ће ме увек дочекати раширених руку.
Кристина Шућуровић